Sve češći izbori u Ulcinju rezultirali su nekom monotonošću same predizborne kampanje, jer je kvantitet izbora očigledno uticao na njegov kvalitet. Osjeća se nedostatak kreativnosti i ideja koje bi bile nosioci budućeg razvoja grada, a sama kampanja se izgleda intenzivnije odvija kroz „rad na terenu“. Borba za glasove se ne ogleda preko konkretnih rješenja za izlazak iz krize već kroz kritike i prebacivanje odgovornosti od kojih su se građani odavno zasitili.

Nije to ništa novo, ali nažalost to govori da ni nakon izbora neće biti ništa drugačije, makar što se tiče razvoja grada. Ovakva atmosfera nije slučajna. Poznavajući činjenicu da su se sve veće partije okušala u upravljanju gradom za čiji rezultat imamo trenutnu situaciju, nedostatak ideja nije neka novost.

Na radnim stolovima partija umjesto projekata i planova razvoja stoje papiri biračkog spiska za čiju je analizu upregnuta sva raspoloživa pamet potencijalnih odbornika. Kroz polemike i debate, ovaj je siguran ili ovaj nekad ne izlazi moramo ga zvati telefonom na dan izbora, protekne predizborna kampanja. Na kraju svi će je krunisati svečanim skupom gdje će pristalice partija pozdravljati aplauzom svoje izabranike i njihove na papiru pripremljene govore.

Odborničke prostorije više liče na vrtiće u kojima se imena sa biračkih spiskova farbaju flomasterima poput bojanki za djecu. Ne želeći da ih prekidamo u tom predanom radu, ako budu imali vremena poslaćemo im i skicu današnjeg Ulcinja za čije će im farbanje biti dovoljna siva boja.

U Ulcinju jedino što se sijalo ovog Januara bilo je Sunce, samo njega nijesu uspjeli ugasiti.

Izvor: portalulcinj.me