Svjet­ska ban­ka ob­ja­vi­la iz­vje­štaj Do­ing bu­si­ness 2008.
Uslo­vi za bi­znis u Cr­noj Go­ri po­gor­ša­ni su ove go­di­ne u od­no­su na pro­šlu, ocje­na je Svjet­ske ban­ke ko­ja je na­šu ze­mlju na ovo­go­di­šnjoj li­sti 178 ze­ma­lja ran­gi­ra­nih na osno­vu la­ko­?e po­slo­va­nja, svr­sta­la na 81. mje­sto.
Cr­na Go­ra je pro­šle go­di­ne na li­sti, ko­ja se de­fi­ni­še u iz­vje­šta­ju Svjet­ske ban­ke pod na­zi­vom Do­ing bu­si­ness, za­u­ze­la 70. mje­sto, ali je li­sta ima­la 175 ze­ma­lja.
Od ze­ma­lja re­gi­o­na Cr­na Go­ra je bo­lja od Sr­bi­je (86), Hr­vat­ske (97), Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne (105) i Al­ba­ni­je (136). Na bo­ljoj po­zi­ci­ji su Slo­ve­ni­ja i Ma­ke­do­ni­ja, ko­je su za­u­ze­le 55. i 75. mje­sto
Osta­li smo i ove go­di­ne u ka­te­go­ri­ji ze­ma­lja sa sred­nje ni­skim pri­ho­di­ma i bru­to do­ma­?im pro­iz­vo­dom (BDP) po sta­nov­ni­ku od 3,86 hi­lja­da do­la­ra, što je za se­dam od­sto vi­še ne­go pro­šle go­di­ne.
Cr­na Go­ra spa­da u gru­pu ze­ma­lja ko­je pla­?a­nje tak­si i po­re­za ?i­ne kom­pli­ko­va­nim, jer ih je go­di­šnje po­treb­no pla­ti­ti 88 pu­ta, dok na pri­mjer pred­u­zet­ni­ci u Šve­skoj to ra­de dva pu­ta go­di­šnje. U is­toj gru­pi sa Cr­nom Go­rom su, iz­me­?u osta­lih, Ve­ne­cu­e­la, Ja­maj­ka, Kon­go, Ukra­ji­na, Bje­lo­ru­si­ja i Uz­be­ki­stan.
Za mo­gu?­nost po­?i­nja­nja bi­zni­sa i za­po­šlja­va­nje Cr­na Go­ra je osvo­ji­la 98. mje­sto li­ste, za do­bi­ja­nje do­zvo­la 113. re­gi­stro­va­nje vla­sni­štva 103. do­bi­ja­nje kre­di­ta 84. za­šti­tu in­ve­sti­to­ra 19. me­?u­na­rod­nu tr­go­vi­nu 113. spro­vo­?e­nje ugo­vo­ra 131. a za iz­la­zak iz bi­zni­sa 41.
Po mo­gu?­no­sti­ma za­po­?i­nja­nja bi­zni­sa po­gor­ša­na je po­zi­ci­ja u od­no­su na pro­šlu go­di­nu, jer je ta­da u toj ka­te­go­ri­ji osvo­ji­la 83. mje­sto, za­tim u za­po­šlja­va­nju (76.), kao i za do­bi­ja­nje kre­di­ta (83.)
Po­bolj­ša­nje je re­gi­stro­va­no u do­bi­ja­nju do­zvo­la, jer je pro­šle go­di­ne osvo­je­no 154. mje­sto, kao i u re­gi­stro­va­nju vla­sni­štva 106. Za ­po­?i­nja­nje bi­zni­sa u Cr­noj Go­ri po­treb­no je 15 raz­li­?i­tih pro­ce­du­ra, 24 da­na i 6,2 od­sto bru­to do­ma­?eg pro­iz­vo­da po sta­nov­ni­ku, dok je na pri­mjer u naj­bo­lje ran­gi­ra­nom Sin­ga­pu­ru neo­p­hod­no pet pro­ce­du­ra, pet da­na i 0,8 od­sto BDP per ca­pi­ta. Za do­bi­ja­nje li­cen­ci pred­u­zet­ni­ci se sri­je­?u sa 19 pro­ce­du­ra za ?i­je is­pu­nja­va­nje tre­ba da iz­dvo­je 185 da­na, i za sve to pla­te 599,9 od­sto BDP po gla­vi sta­nov­ni­ka. Pre­ma te­ško­?i za­po­šlja­va­nja, Cr­na Go­ra je oci­je­nje­na in­dek­som 33, a nje­go­va mak­si­mal­na vri­jed­nost je 100 i što je ve­?i, to je sta­nje u ovoj obla­sti go­re. Za za­po­šlja­va­nje rad­ni­ka u Cr­noj Go­ri se iz­da­va­ja 16 od­sto za­ra­de,a za ot­pu­šta­nje za­po­sle­nog 39 sed­mi?­nih pla­ta što je osta­lo ne­pro­mi­je­nje­no u od­no­su na pro­šlu go­di­nu.
Za sti­ca­nje vla­sni­štva nad imo­vi­nom u Cr­noj Go­ri je po­treb­no osam ko­ra­ka i 86 da­na, a sve to ko­šta 2,4 od­sto ukup­ne vri­jed­no­sti.
stu po­zi­ci­ju od­no­sno ocje­nu se­dam, Cr­na Go­ra je za­dr­ža­la na ska­li za pri­stup kre­di­ti­ma, gdje ve­?i broj zna­?i da za­ko­ni omo­gu­?a­va­ju bo­lji pri­stup zaj­mo­vi­ma. Ni­je bi­lo pro­mje­na ni u in­dek­su kre­dit­ne in­for­mi­sa­no­sti, ko­ji iz­no­si naj­vi­še šest i mje­ri obim, pri­stup i kva­li­tet in­for­ma­ci­ja ko­je ko­ri­si­ni­ci­ma pru­ža­ju pri­vat­ni kre­dit­ni bi­roi, gdje Cr­na Go­ra i da­lje ima ocje­nu nu­la.
Cr­na Go­ra je naj­bo­lje pro­šla u ka­te­go­ri­ji za­šti­te in­ve­sti­to­ra, za šta je do­bi­la ocje­nu pet, a in­deks ko­jim se ona mje­ri iz­no­si od nu­la do de­set.
Za uvoz u Cr­nu Go­ru je po­treb­no 19 da­na, a iz­voz 18, kao i 19 od­no­sno de­vet do­ku­me­na­ta, a tro­ško­vi iz­no­se 1,8 hi­lja­da i 1,6 hi­lja­da do­la­ra.
Da bi u Cr­noj Go­ri bio pri­mi­je­njen ko­mer­ci­jal­ni ugo­vor i na­pla­?e­no po­tra­ži­va­nje, po­treb­no je 49 pro­ce­du­ra i 545 da­na, a tro­šak iz­no­si 25,7 od­sto du­ga.
U iz­vje­šta­ju Do­ing bu­si­ness 2008. je oci­je­nje­no da je za­hva­lju­ju­?i re­for­ma­ma bi­znis re­gu­la­ti­ve otvo­re­no vi­še no­vih fir­mi u svi­je­tu. Ze­mlje is­to?­ne Evro­pe i biv­šeg So­vjet­skog Sa­ve­za naj­ve­?e re­for­me su spro­ve­le to­kom pro­šle i ove go­di­ne, za­jed­no sa ve­li­kom gru­pom ra­stu­?ih tr­ži­šta, kao što su Ki­na i In­di­ja, a Egi­pat je ove go­di­ne pr­vi na li­sti re­for­mi­sa­nih ko­ji su us­pje­li da olak­ša­ju po­slo­va­nje, a uve­li­ko je una­pri­je­dio svo­ju po­zi­ci­ju, od­no­sno, glo­bal­ni rej­ting sa re­for­ma­ma u pet od ukup­no de­set obla­sti.
Dru­gu go­di­nu za re­dom Sin­ga­pur je na vr­hu li­ste. Po­red Egip­ta, naj­bo­ljih de­set re­for­ma­to­ra su Hr­vat­ska, Ga­na, Ma­ke­do­ni­ja, Gru­zi­ja, Ko­lum­bi­ja, Sa­u­dij­ska Ara­bi­ja, Ke­ni­ja, Ki­na i Bu­gar­ska.
Jer­me­ni­ja, Bu­tan, Bur­ki­na Fa­so, ?e­ška, Gva­te­ma­la, Hon­du­ras, Ma­u­ri­ci­jus, Mo­zam­bik, Por­tu­gal, Tu­nis i Uz­be­ki­san, spro­ve­li su tri ili vi­še re­for­mi. Oni su po­jed­no­sta­vi­li po­?i­nja­nje bi­zni­sa, oja­?a­li vla­sni?­ka pra­va, po­bolj­ša­li za­šti­tu in­ve­sti­to­ra, po­ve­?a­li pri­stup kre­di­ti­ma, sma­nji­li po­re­ska op­te­re­?e­nja, i po­jed­no­sta­vi­li tr­go­vi­nu re­du­ku­ju­?i nje­ne tro­ško­ve. U 98 eko­no­mi­ja je, od apri­la pro­šle do ju­na ove go­di­ne, spro­ve­de­no 200 re­for­mi.
Autor / Kri­sti­na Mi­ha­i­lo­vi?
Izvor / CG Ekonomist